avg

12

24-25. avg. Maglić i Veliki Vitao

By Dejan Tomić

vodič : Dejan Tomić MB 548

Plan akcije :

Maglić 2386mnv (BiH) i Veliki Vitao 2397mnv (CG)

SUBOTA , vrh Maglić 2386mnv:

Uspon na najviši vrh BiH

Maglić predstavlja planinu čiji se deo nalazi u Republici Srpskoj tj. Bosni i Hercegovini, dok se drugi deo nalazi u Crnoj Gori. Ujedno, Maglić je najviša planina Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Njegov masiv pripada masivu Dinarskog gorja i prostire se u pravcu severozapad-jugoistok. Dva najviša vrha ove planine su Mali Maglić (2386 m) i Veliki Maglić (2388 m). Mali Maglić poznat je i kao Bosanski Maglić, pošto se ovaj vrh nalazi na teritoriji Republike Srpske tj. Bosne i Hercegovine i predstavlja najviši vrh ove zemlje. Međutim, najviši vrh Maglića je Veliki Maglić, poznat kao Crnogorski Maglić, koji je dva metra viši i nalazi se na teritoriji Crne Gore. Ipak, iako viši, Veliki Maglić nije toliko uočljiv i impresivan kao izraženi vrh Malog Maglića. Zbog toga, planinari uglavnom primećuju i penju samo Mali Maglić i smatraju ga za svoj planinarski cilj tokom posete Maglića.

 

Polazak iz Užica u ranim jutarnjim satima, vožnja do Tjentišta. Pauza a zatim prevoz do Prijevora (makadam 24km). Zaustavljanje na Dragoš sedlu (1275mnv) – obilazak vidikovca sa kojeg se najbolje vidi vodopad Skakavac (visina 70m) na reci Perućici. Sa Prijevora (1680mnv) kreće strmi uspon. Izlazak na najviši vrh u Bosni i Hercegovini.  Zadržavanje na vrhu 30 minuta.Silazak preko crnogorskog Maglića na Trnovačko jezero, pauza I pešačenje do polazišta na Prijevoru. Dužina staze 15 km uz 1000m uspona.

Sledi prevoz do Papinog dola, smeštaj I prenoćište. Opcija je prenoćište u šatorima, ukoliko ne bude mesta u Planinarskom domu Papin do.

 

NEDELJA , planina Bioč, vrh Veliki Vitao 2397mnv :

Rano ustajanje, doručak i pokret u 06:00 časova. Idemo na masiv Bioča, tj. na njegov najviši vrh Veliki Vitao (2397 mnv). Planina BIOČ je najviša planina u planinskoj skupini Bioč-Maglić-Volujak, koja se smestila u graničnom području Crne Gore i Bosne i Hercegovine, omeđena kanjonskim dolinama reka Drine, Pive (i Pivskim jezerom) na istoku, Sutjeske i Suhe na zapadu te Vrbnice na jugu. Bioč zauzima najjužniji deo ovoga masiva i po prostranstvu je njegova najveća planina, a na njemu se nalaze najviši vrhovi i najviše stene ove skupine.Nakon prolaska Smrekovca, krećemo u završni uspon. Dolazimo prvo do sedla Ćuprija između Biočkih greda i Velikog Vitla, a nakon toga dosta strmom padinom izlazimo na vrh. Sa vrha imamo pogled na sve susedne planine (Maglić, Trzivka, Trnovački Durmitor, Volujak, Lebršnik, Zelengora), na one udaljenije (Bjelasnica, Orjen, Golija, Njegoš, Lovćen, Rumija, Vojnik, Prekornica, Pivske planine, Durmitor, Moračke planine, Komovi, Prokletije), kao i na još dalje vrhove u Dalmaciji, Bosni i Hercegovini. Dakle, jedna lepa razglednica nas očekuje, naravno ako nas posluži vreme i bistar dan.Након одмора, враћамо се натраг истим путем и са неколико успутних пауза долазимо до Папиног дола у вечерњим часовима. Staza je 23km duga uz 1200m uspona. Povratak u Papin do, pakovanje i polazak za Užice, očekivani dolazak u kasnim večernjim satima.

NAPOMENA :  Preporuka je da na akciju krenu planinari sa dobrom psihofizičkom kondicijom sa predhodnim iskustvom na visokogorskim akcijama.

Zbog specifičnosti terena i lošeg stanja puta od Tjentišta do Prijevora , 24km u jednom smeru, prevoz će se vršiti privatnim autima, pa je molba vodiča da se jave oni koji bi krenuli svojim autom i to će odrediti broj učesnika na akciji. Troškovi : prevoz do 1 500 din , noćenje u Domu 5e ( ukoliko bude mesta), u šatoru 1e po osobi.Troškovi ulaska u Nacionalni park Tjentište je 2,5e po osobi, 5-10e po autu kao i 2e za ulaz u NP Piva, tj. Trnovačko jezero.

Prijave kod vodiča na 064 6164 426 , do 19.avgusta . Uz prijavu doneti i novac za prevoz.

Komentarisanje nije omogućeno.